U toku javnog uvida u Nacrt Strategije zelene infrastrukture grada Beograda (koji je trajao od 7. do 25. novembra), 19. novembra 2024. godine, CEUS je, u saradnji sa UNEP-om, UN Habitat-om i projektom UNP+, održao javnu diskusiju kako bi se čula mišljena građana i lokalnih grupa i eventualne sugestije za unapređenje ovog Nacrta. Namera CEUS-a je bila da kroz ovu diskusiju istakne važne informacije koje ovaj dokument donosi, i u širem sastavu promisli o ciljevima, merama i aktivnostima koje ovaj dokument predlaže.
U kontekstu procentualne zastupljenosti zelenih površina (blokovsko zelenilo 13,9%, urbani džep 6,9% i kompleksi javne namene 3,5%) pokrenuta je aktivna diskusija u pravcu prepoznavanja uloge ovih prostora u obogaćivanju lokalnog biodiverziteta, očuvanju nativnih vrsta i vrednovanju zadivljalih prostora kao takvih. Od strane učesnika u diskusiji izloženi su mnogi primeri takvih prostora u njihovom neposrednom okruženju (najviše primera bilo je sa Voždovca i Novog Beograda), čija vrednost, pored biološke, leži i u podsticanju društvenih interakcija – okupljanja komšiluka oko zajedničkog malog cilja, kako bi im neposredno okuženje bilo zdravije i prijatnije za boravak.
Podstrek za ovakvu diskusiju bili su i izloženi primeri Barselone i Pariza koji promovišu i podstiču javne i građanske inicijative. Posebnu pažnju izazvali su program u Barseloni za zajedničko upravljanje javnim prostorima i transformacija školskih dvorišta u Parizu.
Učesnici su istakli i određene bojazni u vezi sa ovim Nacrtom Strategije:
- Upitna je sprovodljivost dokumenta u praksi, odnosno istinska politička volja, kako dokument ne bi bio samo još jedan od mnogih lepo napisanih dokumenata bez realne primene; važna je integracija ciljeva ovog dokumenta javne politike u urbanističke planove;
- Izražena je sumnja u kapacitete gradske uprave i javnih komunalnih preduzeća za sprovođenje aktivnosti koje se predviđaju ovim dokumentom;
- Diskutovalo se o predviđenom finansiranju mera i aktivnosti koje su definisane, ali i o nedostacima poznatih izvora finansiranja;
- Ukazano je na male kapacitete vezano za sadni materijal i rasadnike;
- Ukazano je na izostanak prostorne distribucije ciljeva i aktivnosti.
Iako je jasno istaknuto da strateška dokumenta, osim prostornog okvira, nemaju druge prostorne odrednice, glavna bojazan je bila da je propuštena prilika da se uvede neki oblik prostorne distribucije ovih mera i aktivnosti, ali i da je većina mera i aktivnosti analitička, a da je malo realnog sprovođenja. Spomenuta su rešenja ili predlozi u vidu katastra ili kataloga nano lokacija, prostorna distribucija urbanog baštovanstva i slična rešenja.
Konačan utisak diskusije je da su građani željni rezultata na terenu, odnoso aktivnosti čije merljive vrednosti nisu istaknute samo na papiru nego su vidljive i u njihovom neposrednom okruženju. Bilo da se radi o pošumljavanju, jačanju kapaciteta zaposlenih ili nekoj drugoj aktivnosti, stav je da one moraju biti prepoznate i podržane i kod lokalne zajednice.
