Ekološki indeks je složen urbanistički pokazatelj, koji kroz kombinaciju različitih „zelenih“ parametara (npr. površine zelenila u direktnom kontaktu sa tlom, brojem posađenog drveća, površine ozelenjenog krova ili ozelenjenog zida) značajno doprinosi ekološkom komforu pri svakoj novoj gradnji, kroz efikasnije upravljanje kišnicom, podsticanje biodiverziteta, prečišćavanje vazduha, doprinos termičkoj i akustičkoj izolaciji, ali i unapređenje fizičkog i mentalnog javnog zdravlja.
Ovakav regulatorni instrument se u poslednjih 30 godina sve češće primenjuje u brojnim gradovima Evrope i sveta, a u plansku dokumentaciju Beograda uveden je kao „ekološki indeks“ 2019. godine. Ukoliko bi se dodatnim pravnim aktom regulisao kao obavezujuć instrument, zahtevalo bi se značajno unapređenje ekoloških funkcija za svaku novogradnju, pri izdavanju lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole.
Koji su to parametri koji mogu da učestvuju u proračunu ekološkog indeksa? Koliko fleksibilnosti oni ostavljaju projektantima i investitorima? Koje su sve koristi od ekološkog indeksa? Da li ova mera podrazumeva samo složena tehnološka rešenja kako bi se pomoglo investitorima da i dalje grade? Ko određuje vrednosti i značaj različitih „zelenih“ parametara? Kakva su iskustva drugih gradova sa ovakvom urbanističkom merom?
Odgovore na ova i slična pitanja CEUS će istražiti sa predstavnicima javnog, privatnog i civilnog sektora, u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija.
U periodu od decembra 2021. do marta 2022. godine organizovaćemo tri fokus grupe (o tehničkim i administrativnim kapacitetima, ali i o komunikaciji ovog koncepta) i jedan javni događaj, na osnovu kojih ćemo pripremiti detaljnu Analizu primera dobre prakse i Polazne osnove za primenu ekološkog indeksa u planiranju Beograda.
Mislimo da je tema izuzetno važna u aktuelnom trenutku javnog uvida u Nacrt izmena i dopuna plana generalne regulacije (PGR-a) Beograda, u iščekivanju ranog javnog uvida za Generalni urbanistički plan Beograda do 2041. godine, ali i u kontekstu očekivane izrade Strategije zelene infrastrukture grada Beograda tokom 2022. i 2023. godine, i aktuelne pripreme smernica za Planove urbanog ozelenjavanja (Urban Greening Plans) u Evropskoj uniji.