Kako bismo podstakli zajedničko promišljanje zdravijeg planiranja Beograda, u četvrtak, 19. novembra od 11:00 časova, organizovali smo online otvoreni razgovor o urbanističkim parametrima, odnosno pravilima uređenja i građenja budućeg Plana detaljne regulacije za linijski park, koji bi omogućili (ili zahtevali) sprovođenje prirodom-inspirisanih rešenja u javnim prostorima i budućim objektima.
- Ana Mitić-Radulović, predstavnica CEUS-a, napravila je uvod u sastanak, uz kratak pregled institucija i pojedinaca koji su pokazali interesovanje za ovu temu, prethodna iskustva ko-kreacije i pregled prakse uvođenja „ekoloških indeksa“ u različitim gradovima.
- Ksenija Lalović, profesorka Arhitektonskog fakulteta UB, prikazala je na primeru Londona šire prostorne politike zaštite i planiranja novih zelenih površina u gradu i upotrebu GIS alata.
- Milena Zindović, predstavnica EnPlus platforme, najavila je sprovođenje euPOLIS projekta i podelila je svoja iskustva pri izradi Plana detaljne regulacije Savaparka u Šapcu.
- Sabina Kerić, osnivačica Ekonaut-a, predstavila je svoje iskustvo uvođenja urbanog pčelarstva u Beogradu, rada prve baštenske kolonije u Slancima i ozelenjavanje krovnog vrta Nove Iskre.
Nakon ovih izlaganja usledila je DISKUSIJA, kojom je ustanovljeno sledeće:
- Postoje neslaganja Plana generalne regulacije građevinskog područja Beograda (PGR-a) iz 2016-e i Plana generalne regulacije sistema zelenih površina (PGR-a SZP) iz 2019-e u procentima površine pod vegetacijom u direktnom kontaktu sa tlom za parkove, skverove i zelene površina u priobalju. U izvodu za RJU, povremeno se pojavljuje i parametar minimalnog procenta površine pod krošnjama drveća, ali ne za sve navedene vrste javnih zelenih površina. Potrebno pojasniti i definisati konzistentno ili postići društveni konsenzus.
- Diskutovalo se o mogućnosti primene Ekološkog indeksa u Beogradu, koji je na nivou preporuke ugrađen u tekst PGR-a SZP. Kako se ovakav indeks uvodi na nivou Odluke za čitav grad, nije efikasno razmatrati ga za pojedinačan Plan detaljne regulacije (PDR). Stoga se predlaže „raščlanjivanje“ ovog složenog urbanističkog parametra na konkretna prirodom-inspirisana rešenja[1] (proširena definicja elemenata zelene infrastrukture, odnosno ekoloških mera smanjenja uticaja klimatskih promena na grad).
- Predloženo je da se na primeru PDR-a za linijski park – Beograd testira uvođenje nekih od prirodom-inspirisanih rešenja kroz urbanističke parametre, kako se ozelenjavanje grada ne bi svelo na samo jedan urbanistički parametar: procenat površine pod vegetacijom u direktnom kontaktu sa tlom, jer ovakav pristup nije dovoljan za obezbeđivanje dovoljno ekološki-funkcionalnih prostora na svakoj građevinskoj parceli[2]. Konkretno, diskutovalo se o sledećim mogućim parametrima, koji bi se dodali uz postojeći parametar procenta površine pod vegetacijom u direktnom kontaktu sa tlom:
- – U pravila građenja uključiti: procenat ozelenjenih krovova[3] ili krovnih vrtova – npr. najmanje 10% površine parcele i obaveznu infiltraciju atmosferskih voda[4].
- – U pravila uređenja uključiti: procenat poluporoznih površina[5] ili zelenih površina na podzemnom objektu[6] , npr. najmanje 10% površine parcele za sportske komplekse ili mešovite centre, a za javne objekte (npr. podzemne objekte metro stanica) zahtevani procenti građevinske parcele pod zelenim površinama na podzemnom objektu mogu biti i znatno veći, dok se na javnim zelenim površinama može uvesti procenat površina pod delimično nepropusnim zastorom.
- Diskutovalo se o uvođenju Održivih urbanih sistema prikupljanja atmosferskih voda u pravila uređenja javnih zelenih površina, kroz zahtev za formiranje bioretenzija i vlažnih staništa, ali i formiranje kišnih bašti, sadnih jama i baštica, ozelenjenih rovova, itd.
- Predloženo je uvođenje Sistema za prečišćavanje otpadnih voda putem biljaka za manje, modularne objekte u parku, poput umetničkog paviljona i oglednog edukativnog centra.
- Pomenuto je formiranje područja za ptice i dnevne leptire, uz pažljiv odabir ciljanih vrsta u skladu sa EU Direktivom o staništima. Predlaže se ozelenjavanje autohtonim vrstama vegetacije koje pripadaju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji, prilagodljivim na lokalne uslove sredine, sa velikim udelom medonosnih biljaka i sadnjom voćnih stabala (formiranje gradskog voćnjaka u blizini stambenih zona).
- Predloženo je da se na građevinskom zemljištu planiranom za ostale namene, a ukoliko analize zagađenosti zemljišta to dozvole, podstakne formiranje baštenskih kolonija do privođenja nameni. Baštenske kolonije imaju skromne ekonomske, ali značajne socijalne i ekološke efekte na unapređenje kvaliteta života u gradovima, kako je navedeno u GUP-u. Online upitnik o Linijskim parku sproveden od decembra 2019. do marta 2020. godine pokazao je da je čak 57,6%ispitanika potvrdilo zainteresovanosti za urbanu poljoprivredu, odnosno proizvodnju sopstvenog začinskog bilja, voća ili povrća u privatnom, zajedničkom ili javnom gradskom prostoru (terase, krovovi, bašte, dvorišta, isl), ali je njih 22.4% izrazilo bojazan da urbana poljoprivreda deluje previše komplikovano. Upravo zato, potrebno je razmotriti i podsticanje ostalih vidova urbane poljoprivrede malih razmera u javnim i zajedničkim prostorima centra grada – „mini bašte“ / „bašte u kutijama“ / „džepne bašte“, posebno u kontekstu predloga idejnih rešenja deset autorskih timova i sugestija sugrađana iznetih tokom radionice u februaru i online diskusije u toku ranog javnog uvida, u maju ove godine.
- Navedeno je da treba promisliti i o pravilima za eko-urbani mobilijar, zelene zvučne barijere, tzv. „ostrva svežine“, opremanje zelenih stajališta javnog gradskog prevoza, i sl.
- Ukazano je na nedostatke u zakonodavnom okviru koji usporavaju intenzivnije planirane, projektovanje i izvođenje ozelenjenih krovova, ali i izazove u održavanju ovih površina. Najavljena je prezentacija studije o uslovima za primenu zelene infrastrukture u decembru ove godine, koju treba iskoristiti kao osnov za agrumentovano zagovaranje izmena pravilnika i donošenje novih gradskih odluka, npr. o re-definisanju obračuna korisnih površina zelenih krovova prilikom izdavanja dozvola, ili drugih podsticaja za realizaciju.
- Diskutovalo se o prednostima i manama uvođenja ekološkog indeksa: iako pruža fleksibilnost u primeni i slobodu urbanističkog i arhitektonskog projektovanja, a obezbeđuje kontrolu ekoloških uticaja razvojnih projekata privatnih investitora, ovakav pristup kvantitativnog ekološkog vrednovanja može da relativizuje kvalitativne aspekte: npr. da se fokusira samo na broj drveća, a ne i na vrstu i položaj drveća u odnosu na objekat, te stvarne funkcionalne karakteristike drveća u svakom konkretnom slučaju.
- Zaključeno je da je diskusija o podsticanju upotrebe prirodom-inspirisanih rešenja kroz urbanističke parametre veoma važna, da je treba nastaviti i da moramo postaviti ambiciozne ciljeve ukoliko želimo da planiramo zdraviji grad i postignemo sprovođenje ključnih strateških dokumenata, poput Strategije razvoja Grada Beograda do 2021. i Akcionog plana adaptacije na klimatske promene (2015).
Možete pogledati snimak ovog razgovora:
Online razgovoru prisustvovalo je 35 učesnika od gotovo 60 registrovanih.
Javnu prepisku vođenu tokom razgovora možete pogledati ovde.
Za potrebe diskusije, pripremljena je miro digitalna tabla za ko-kreaciju:
[1] Za tačnu definiciju i ključne principe, pogledati: http://bellab.rs/prirodom-inspirisana-resenja/
[2] A u širem smislu – takav pristup planiranju ne obezbeđuje adekvatan odgovor Grada Beograda na klimatske izazove sa kojima se suočava.
[3] Ozelenjen krov objekta vegetacijom koja se ekstenzivno ili intenzivno održava
[4] Prikupljanje atmosferskih voda sa krovova objekata i upuštanje u zelene površine u direktnom kontaktu sa tlom, u cilju obogađivanja podzemnih voda
[5] Površina koja je propustljiva za vodu i vazduh i u kojoj biljke rastu (npr: šljunak sa travom, popločavanje sa drvenim kockama, raster elementi sa travom i sl.)
[6] Površina sa vegetacijom formirana na podzemnom objektu (nepropusna podloga) u zemljišnom supstratu debljine ≤ 80 cm (nije u direktnom kontaktu sa tlom)