PRIRODOM-INSPIRISANA REŠENJA

Pojam prirodom-inspirisanih rešenja predložila je Međunarodna unija za zaštitu prirode još 2009. godine, ali se od 2015. intenzivno koristi u javnim politikama Evropske unije. Evropska komisija prvobitno je definisala prirodom-inspirisanih rešenja (nature-based solutions) kao “aktivnosti inspirisane prirodom, podržane prirodom ili kopirane iz prirode, koje društvu pomažu da na odživ način odgovori na ekološke, socijalne i ekonomske izazove.”

Nedavno je ova definicija ažurirana i proširena u “rešenja koja su inspirisana ili podržana prirodom, koja su finansijski opravdana i simultano donose koristi za životnu sredinu, društvo i ekonomiju, te pomažu u izgradnji otpornosti. Ovakva rešenja donose sve više i sve raznovrsnije prirode, prirodnih odlika i prirodnih procesa u gradove i predele, kroz sistemske intervencije koje su prilagođene lokalnom kontekstu i efikasno koriste resurse”.

Prirodom-inspirisana rešenja su sve češće u centru međunarodnih klimatskih politika i razvojnih dokumenata i planova. Spominju se u Evropskom zelenom planu i Evropskoj strategiji biodiverziteta do 2030. godine, a očekuje se da budu značajni instrumenti nove evropske strategije adaptacije na klimatske promene. U okviru UN samita za klimatsku akciju 2019. godine donet je Manifest o prirodom-inspirisanim rešenjima za klimu, a u julu 2020. godine prvi Globalni standard za prirodom-inspirisana rešenja.

Deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, potpisana 10. novembra 2020. u Sofiji, takođe je prepoznala prirodom-inspirisana rešenja kao važan instrument za mitigaciju i adaptaciju na klimatske promene i očuvanje biodiverziteta.

Pogledajte Katalog prirodom-inspirisanih rešenja koji su pripremili studenti Arhitektonskog fakulteta, analizirajući primere dobre prakse i postojeće slične kataloge: